Весникар - најнови статии

Весникар - најчитани статии

Пепе Ескобар: Коме користи терор над гасоводима

Само је мали број Европљана остао неиспраног мозга да схвати да се Европи намешта клопка за коначан пад (Кредл, 29. 9. 2022) Рат за Економске коридоре прешао је на запаљив и још неистражени терен – а то је терор над... Read More › Чланак Пепе Ескобар: Коме користи терор над гасоводима се појављује прво на Стање ствари.

Само је мали број Европљана остао неиспраног мозга да схвати да се Европи намешта клопка за коначан пад

Северни ток 1 и2 (црвене линије) и Балтички гасовод (плава) (Извор)

(Кредл, 29. 9. 2022)

Рат за Економске коридоре прешао је на запаљив и још неистражени терен – а то је терор над цевоводима.

Софистицираном војном операцијом – која је захтевала исцрпно планирање, можда и ангажман већег броја различитих актера – ове недеље у плитким водама Данског мореуза Балтичког мора, у близини острва Борнхолм, разнесена су четири одвојена сегмента гасних цевовода Северни ток и Северни ток 2.

Шведски сеизмолози су проценили да је снага тих експлозија достигла еквивалент од 700 килограма ТНТ. Цевоводи су положени на дну мора на дубини од 60 метара у подручју познатом по јаким морским струјама око Борнхолма.

Цеви, са заштитним омотачем од армираног бетона, у стању су да издрже ударац тешког сидра, какво је на пример оно од носача авиона, и осим у случају озбиљних експлозивних набоја биле су практично неуништиве. Операција – којом су изазвана два цурења према обали Шведске и два према обали Данске – морала је бити изведена помоћу модификованих подморских дронова.

Сваки злочин нужно указује и на постојање мотива за њега. Руска влада је намеравала – најмање до тренутка пре саботаже – да нафту и гас и даље продаје ЕУ. Само помињање могућности да су руски обавештајци уништили Гаспромове цевоводе далеко превазилази домен смешног. Све што је Руси требало да ураде је да заврну вентиле на свом крају. Северни ток 2 чак није ни био у функцији, следом политичке одлуке Берлина. Проток гаса кроз Северни ток био је значајно успорен због западних санкција. Штавише, овакав чин нужно имплицира да Москва овим губи кључну стратешку полугу свог утицаја на земље ЕУ.

Дипломатски извори потврђују да су Берлин и Москва водили тајне преговоре којима је требало да реше све проблеме око Северног тока 1 и 2. То је требало да буде прекинуто и обустављено – по сваку, па и највишу цену. Геополитички, једини ентитет који је имао мотив да тај договор спречи, је онај који је њега унапред анатемисао, једнако као и могући савез који се већ помаљао на хоризонту – између Немачке, Русије и Кине.

Ко је крив?

Могућности да ће бити спроведена „непристрасна” истрага овако монументалног чина саботаже – коју ће координисати НАТО, ко други – занемарљиве су. Фрагмената експлозива и за ту операцију коришћених подводних дронова ће извесно бити на лицу места и биће пронађени, али је вероватно да ће се и са тим доказима на крају манипулисати. Атлантистички прсти већ увелико за ово криве Русију. А и то нам већ указује на неколико врло убедљивих радних претпоставки.

Овде изложена претпоставка у старту звучи и изгледа као да је заснована на сазнањима и информацијама добијеним од руских обавештајних извора. Подразумева се да је Москви одмах било прилично јасно шта се догодило (због целодневног сателитског и електронског надзора), али још увек не желе да се о томе и јавно изјашњавају.

Та се претпоставка фокусира на пољску морнарицу и специјалне снаге као физичке извршиоце (сасвим је уверљиво; у извештају се за то наводе и неки врло квалитетни интерни детаљи), америчко планирање и техничку подршку (екстра уверљиво), а све то изведено уз помоћ данске и шведске војске (што јесте било немогуће избећи, будући да су ти цевоводи, мада унутар међународних вода, веома близу њихових територијалних вода).

Претпоставка је савршено сагласна и са разговором вођеним са врхунским немачким обавештајним извором, који је за Кредл рекао да је БНД (обавештајна служба Немачке) била „бесна“ зато што им „нико ништа није ни наговестио“ (they were not in the loop)“.

Па наравно да није. Ако је та претпоставка тачна, све то је „ко сунце јасно“ била антинемачка операција, с потенцијалом да метастазира чак у рат унутар самог НАТО.

Толико помињани Члан 5 НАТО повеље – који говори да је „напад на једног од нас напад је на све нас“ – очигледно ништа не говори о нападу НАТО на НАТО. А пошто су оба ова цевовода пробушена, НАТО је дао врло питому и кротку изјаву како „верује“ да је то што се догодило била саботажа, и да ће „одговорити” на било какав намерни напад на сопствену критичну инфраструктуру. Северни ток 1 и 2 – случајно – не представљају део НАТО инфраструктуре.

За читаву ту операцију одобрење је морало стићи од Американаца, јер је очигледно изведена под њиховим заштитним знаком политике „завади па владај“. „Американци” у овом случају значи неоконзервативци и неолиберали који управљају владајућом машинеријом у Вашингтону, и стоје и иза сенилног читача телепромптера.

Ово је објава рата против Немачке и против бизниса и грађана ЕУ – не против кафкијанске еврократске машинерије у Бриселу. Немојте се заваравати: НАТО руководи Бриселом, никако не Европска комисија, којој на челу стоји побеснели русофоб, Урсула фон дер Лајен, која је тек ниже рангирана послушница финансијског капитализма.

И нека нас ни најмање не зачуди то што су Немци на све ово остали практично неми; до сада нико из немачке владе о свему овом није изјавио ништа сувисло, а што би имало бар некакву тежину.

Пољски коридор

До данас су пробрани уобичајени кругови европских брбљиваца постали увелико свесни твита бившег пољског министра одбране, садашњег члана ЕП, Радека Сикорског: „Хвала ти, Америко“. Но, зашто би се слабашна Пољска сама гурала да стане у прве редове? Код њих и даље постоји атавистична русофобија, али и велики број прилично уврнутих унутрашњеполитичких разлога, од којих је најјачи онај на дубоко потискиваној мржњи саздан план да Немачку на крају нападну – у који се згодно уклапају и нови захтеви за немачке репарације због последица II светског рата.

И више од тога, Пољаци су се престравили да се услед делимичне мобилизације у Русији и нове фазе Специјалне војне операције (СВО) – која ће се ускоро преобразити у Контратерористичку операцију (КТО) – украјинско бојно поље не помери ка западу. Украјинско снабдевање струјом и грејањем ће извесно бити уништено, па ће нови милиони избеглица опет покушати да из западне Украјине пређу у Пољску.

Упоредо, постоји и извесан осећај „победе“, због делимичног отварања Балтичке цеви у северозападној Пољској –  безмало истовремено с овом саботажом.

Ту се мора поменути и осећај за тајминг. Балтичка цев ће из Норвешке до Пољске гас преносити преко Данске. Њен максималан капацитет је свега 10 милијарди кубних метара, што испада свега десетина запремине која би била допремана кроз Северни ток 1 и 2. Зато довољност коју Балтичка цев осигурава Пољској ништа не значи за све остале ЕУ купце руског гаса.

За то време ратне магле из минута у минут постају све гушће. Већ је увелико документовано учестало надлетање америчких хеликоптера у зони саботираних чворишта гасовода само неколико дна пре тога; да је британски „истраживачки брод“ тумарао по данским територијалним водама још од средине септембра; да је НАТО свој твит о тестирању „нових поморских система без посаде“ (new unmanned systems at sea) објавио на дан саботаже. Да ни не помињемо чињеницу да је Шпигел објавио запањујући извештај о томе како је „ЦИА упозоравала немачку владу на могуће нападе на гасоводе у Балтичком мору“, што је можда био само потез намењен да се замажу очи и обезбеди што уверљивији будући деманти.

Руско Министарство иностраних послова било је бритко: „До инцидента је дошло у области под пуном контролом америчких обавештајних служби.“ Бела кућа је била принуђена да „накнадно појасни“ и другачије интерпретира детаље снимка из фебруара да председник Џо Бајден није обећао да ће уништити Северни ток 2, напротив – обећао је да „неће дозволити да проради“. Амерички Стејт департмент је изјавио како је идеја о умешаности САД „апсурдна“.

Тако је гласноговорнику Кремља, Дмитрију Пескову, припала дужност да свему томе обезбеди и неку задовољавајућу дозу реалности: штета начињена гасоводима за Русију представља „велики проблем“ јер је тиме у основи изгубила сопствене руте за допремање гаса у Европу. Обе цеви гасовода Северни ток 2 биле су напуњене гасом и – што је кључно – спремне да почну да га испоручују у Европу; тиме је Песков шифровано признао да су су водили преговори с Немачком.

Песков је додао и ово: „тај гас је данас врло скуп, а сад је сав испуштен у атмосферу“. Нагласио је да ни Русија ни Европа нису имали ништа да добију од ове саботаже, а нарочито то није имала сама Немачка. За овај петак је заказана специјална седница Савета Безбедности УН посвећена саботажи, на захтев Русије.

Штраусовци нападају

Да сад нешто кажем и о широј слици. Терор над цевоводима је део штраусовске офанзиве, којом се расцеп између Русије и Немачке подиже на највиши могући ниво (барем га таквим они сами сматрају). За ваљано разумевање овог феномена биће потребно да прочитате књигу: Лео Штраус и конзервативни покрет у Америци.

Лео Штраус је био немачки филозоф јеврејског порекла, предавач на Универзитету у Чикагу. Његова су разматрања у  корену оног што је касније на сасвим посувраћен начин постало познато као „Вулфовицова доктрина“ (Wolfowitz Doctrine), написана 1992. као „Водич за планирање одбране“ (Defense Planning Guidance), којим је дефинисана „Мисија Америке у доба после хладног рата“.

Вулфовицова доктрина одмах прелази на ствар: било који потенцијалну такмац супротстављен хегемонији САД, а то су нарочито „индустријски напредне нације“ попут Немачке и Јапана, мора бити смрвљен. Европи се никад не сме дозволити суверенитет: „Морамо бити опрезни и одмах спречити појаву чисто европског безбедносног система који би поткопао НАТО, нарочито његову интегрисану војно-командну структуру“.

Сад се убрзано пребацимо на пре пет месеци усвојени „Закона о зајму и најму за одбрану демократије у Украјини 2022“. Њиме је успостављено право Кијева на бесплатни ручак кад су у питању било који механизми за контролу наоружања. Сва та најскупља оружја САД даје Европи у најам, а она их шаље у Украјину. Проблем је у томе да шта год да се на бојном пољу догоди, ЕУ остаје та која ће морати да за све то плати све рачуне Америци.

Државни секретар САД Блинкен и њему подређена Викторија „Је*еш ЕУ“ Нуланд су штраусовци, а сад су се већ потпуно разуздали пошто користе постојање црне рупе у Белој кући. Како ствари стоје, постоје најмање три различита „силоса” моћи у Вашингтону. За све штраусовце уништење Немачке представља најважнији циљ.

Једна од озбиљних радних претпоставки сматра да је управо од њих стигло наређење да се изведу ови чинови терора над цевоводима. Пентагон је демантовао било какво учешће у саботажи. У позадини и даље постоје тајни канали комуникације између секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева и саветника за националну безбедност САД Џејка Саливена.

Чак се и неки дисидентски извори унутар Белтвеја заклињу да ни ЦИА није била део ове игре; план Ленглија пре би могао бити да се штраусовци окану Русије и погледу њене реинтеграције Новорусије и дозволе Пољској и Мађарској да узму шта се буде могло узети од делова западне Украјине пре него што поменута црна рупа прогута целокупну владу САД.

Посети ме у цитадели

На Великој шаховској табли, пре две недеље одржан самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Самарканду у Узбекистану исклесао је оквире мултиполарног света који нам предстоји. А то сад треба посматрати упарено са референдумима о независности у ДНР, ЛНР, Херсону и Запорожју које ће руски председник Владимир Путин и службено примити у састав Русије можда већ у следећи петак.

Са прозором могућности за кијевски преокрет који ће се ускоро опет затворити, већ са првим налетима хладноће и зиме, са делимичном мобилизацијом у Русији која ће се убрзо укључити у оживљену СВО и додатно појачати општу панику на Западу, најмање што као специјалну „заслугу“ треба да признамо терору над цевоводима јесте да је успео да учврсти бар једну тактичку победу штраусоваца: Немачка и Русија су кобно раздвојене.

Ипак ћемо неизбежне контраударе те операције осећати још дуго – често на сасвим неочекиване начине – чак и када Европа буде додатно украјинизована, чак и полонизована, па постане једна суштински неофашистичка, бесрамна марионета у рукама америчког предатора, а не партнера. Авај, само је мали број Европљана остао неиспраног мозга да схвати да се Европи намешта клопка за коначан пад.

А рат штраусоваца Дубоке државе – како неокона, тако неолиберала – неће ни тада почети да се стишава. То је рат против Русије и Кине, Немачке и других евроазијских сила. Немачка је управо оборена. Кина тренутно још увек осматра, додуше пажљиво. А Русија – нуклеарна и хиперсонична – неће им дозволити да се на њој иживљавају.

Велики мајстор поезије Константин Кавафи у својој песми „Очекујући Варваре“ каже: „Па сад, шта ћемо без варвара? Они су ипак били неко решење.” Варвари више нису пред капијама. У својој су златној цитадели.

С енглеског посрбио: Стеван Бабић

Categories: Посрбљено

Original Link...


Tags: None
0 comments
Report        

Read On: