ВИДЕОТЕКА

Оддели - Видеозбирка

О. Серафим, ман. Згодачица о новотаријама у СПЦ
0
Category:
Posted by Сард  .  December 15, 2016
0 favorites
702 views
0 likes
0 comments
О. Серафим (Ћировић), духовник ман. Згодачица, рођени брат старца Саве Вазнесењског из Овчара, говори о новотаријама у Србској цркви, које уводе поједине владике и свештеници по питању служења Св. Литургије и поста пред Свето Причешће. Старац Серафим био је (као и цела његова породица, која је примила монаштво), духовно чедо св. Владике Николаја и прави духовни потомак богомољачког покрета под његовим духовним руководством. У овом кратком снимку можемо видети како се монаштво св. Владике Николаја односило према новотаријама ''учених'' владика и свештеника које они уводе у Србску цркву.

Архимандрит Серафим је рођен 1925. године као друго дете Николе и Ангелине Ћировић у селу Годачици. Осим оца Серафима Никола и Ангелина су имали још четворо деце: Здравка, у монаштву Саву, игумана Вазнесења Овчарског, Душанку, у монаштву монахињу Серафиму, Миланку, у монаштву монахињу Параскеву и Десанку, која се убрзо по рођењу упокојила. Одрастање у благочестивој и богомољачкој породици оцу Серафиму је од раног детињства у срце усадило љубав према Богу и монаштву.

По доласку из Другог светског рата у којем је провео 4 године, преживљавајући сва страдања свога народа, враћа се у родну Годачицу код родитеља. Пошто су брат и две сестре већ били отишли у манастир он одлучује да остане са родитељима као утеха, иако је у дубини своје душе већ био одлучио да ће бити монах. Отац Никола, осетивши ту жељу свога сина даје му благослов и Душан (мирско име оца Серафима) 1951. године на Лазареву суботу одлази у манастир Вољавчу у месту Страгари код оца Касијана у Шумадијску епархију.

Замонашен је исте године на Велику Госпојину и добио је име Серафим по светом Серафиму Саровском. У Вољавчи проводи наредних 19 године напорно радећи на обнови манастира, али и као парохијски свештеник. Године 1969. враћа се у родну Годачицу где са благословом тадашњег епископа жичког др.Василија Костића заједно са својим родитељима, братом и сестрама на очевом имању почиње изградњу манастира Згодачица. Касније и родитељи примају монашки чин отац као монах Николај, а мајка као монахиња Ангелина.
Осим свакодневног богослужења и радова на изградњи манастира отац Серафим је обављао и дужност парохијског свештеника за Годачицу и околна села. Читав свој живот отац Серафим је неуморно радио како на изградњи манастира, тако још више на изградњи своје душе и жељи да угоди своме Господу Исусу Христу којега је од ране младости заволео. Остаће упамћен као смирени монах по угледу на свога небеског покровитеља светога Серафима Саровског, који га је и одвео ка љубљеном Господу за којим је читав живот чезнуо, увек певушећи своју омиљену мелодију: Срећан биће само тај ко заслужи рај. http://православнапородица.орг.срб/