Весникар - најнови статии

Весникар - најчитани статии

Жоскен: 500 година од смрти „Микеланђела музике“

Када је 27. августа 1521. године умро у Конде-сир-Лескоу, на северу Француске, близу данашње границе са Белгијом, Жоскен Де Пре је имао око 70 година и био је намесник колегијалне цркве Нотр Дам, а пре свега најпознатији музичар тог доба. На свом дугом путовању по Француској, Италији и Папској држави, постао је познат као „Микеланђело музике", према речима маестра Валтера Тестолина, директора ансамбла „Де лабиринто", и једног од највећих познавалаца дела великог фламанског композитора:

Жоскен доноси радикалну прекретницу у историји музике. У његовом делу постоји потпуни суживот речи са музиком, што га чини аниматором велике револуције која ће се догодити неколико генерација након његове смрти у Италији, када ће се родити мадригал. Опера је настала из те музике".

Жоскен је рођен у Фландрији средином 15. века, али су га усвојили његови ујаци који су живели у Конде-сир-Лескоу. Од 1489. до 1495. године био је музичар на Папској школи хорских капелана, данас познатој као хор Сикстинске капеле, прво под Иноћентијем VIII, а затим под Александром VI Борџијом. За њих је компоновао неке од својих најпознатијих миса. „Жоскен је постао најпознатији музичар на читавом западу захваљујући свом генију“, објашњава маестро Маркос Паван, директор хора Сикстинске капеле, „јер је могао даље да развија полифони стил свог времена, који је до тада био донекле интелектуалистички, правећи корак напред и чинећи га привлачнијим и сензибилнијим према изражавању осећања".

Као и други чланови Сикстинског хора, Жоскен је готово сигурно желео да своје име остави уклесано на зиду малог хорског поткровља Сикстинске капеле, како се види на графитима откривеним након рестаурација крајем прошлог века. „Највероватније је то његов потпис“, каже монсињор Паван, „јер је члановима хора који су такође били композитори свакако била привилегија наступати у Папској капели и стога су на овај начин оставили свој потпис у Сикстинској капели“.

Маестри Паван и Тестолин и хорови којима управљају биће учесници концерта поводом 500-годишњице Жоскенове смрти. Концерт ће бити снимљен у Сикстинској капели и емитован на јесен. Иницијатива је плод сарадње између ватиканских медија, хора Сикстинске капеле и ватиканских музеја.

Директор хора Сикстинске капеле објашњава да је током година проведених у Ватикану Жоскен створио многа важна дела, попут трактата Domine, non secundum peccata nostra, изведеног први пут у хорском поткровљу Сикстинске капеле на прослави Чисте среде на којој је началствовао Папа: „Текст гласи: „Господе, нека ми се не суди према мојим гресима“. Ово нас подсећа на Страшни суд који је насликао Микеланђело а који имамо у Сикстинској капели“.

Маестро Тестолин наглашава да је фламански композитор токм своје службе у Ватикану компоновао нека од својих најважнијих дела: посебно мису L'homme armé super voces musicales, можда његову прву потпуно хуманистичку мису, која ће такође дати нови живот Жоскену, јер ће се током римских година радикално променити и расти на изванредан начин. Постаће после неколико година најбољи европски композитор. Приликом одабира дела која ће бити изведена на концерту, маестро који долази из Вићенце у Италији и његови сарадници из ансамбла De labrinto одлућили су се за четири мотета који описују Жоскенов пут, али пре свега имају директну везу са Римом.

Након Praeter rerum seriem, мотета за шест гласова написаних у каснијим годинама његовог живота у Кондеу, у програм је укључена и Illibata Dei virgo nutrix компонована у Риму у којој Жоскен сам ствара: поставља своје име као акростих на стихове првог дела. После мисе изузетне лепоте Missa Gaudeamus, изабрана су два мотета који се посебно односе на Сикстинску капелу. Један је Factum est autem који описује сцену Крштења Христовог преузету из Јеванђеља по Луки: у Сикстинској капели сцена је илустрована Перуђиновом фреском. Следи мотет Liber generationis Jesu Cristi, чији је текст преузет из Христовог родослова којим Матеј отвара своје Јеванђеље. То су имена Христових предака и рођака, од Аврама до Јосифа, за који је Жоскен је написао музику, а који је Микелнађело неколико година касније насликао у лунетама Сикстинске капеле.

Извор: vaticannews.va

Original Link...


Tags: None
0 comments
Report        

Read On: