Форуми » Вистина

Чудотворства

    • 212 постови
    03 јуни 2017 13:37:08 CEST

    Чудо: У манастиру Самтавро у Грузији појавио се лик преподобног Гаврила

     

    У манастиру Самтавро у Грузији, на чудесан начин, појавио се лик преподобног Гаврила Ургебадзеа. Његова светост патријарх Илија II потврдио је да је реч о чуду Божијем.

    У манастиру свете Нине, у месту Мцхета, на чудесан начин појавио се лик светог Гаврила Ургебадзеа.

    Лик се појавио на месту где су после обретења једно време почивале његове свете мошти.

    Саопштено је да је то место посетио Његова светост патријарх Илија II и казао да је то велико чудо и да он чак тамо види и натписе.

    Архимандрит Гаврило Ургебадзе уснуо је у Господу 2. новембра 1995. године, а канонизован је 20. децембра 2012. године. Безбројна исцељења су се десила на његовом гробу, где долазе верни са свих страна молећи његову помоћ и заступништво.

    По материјалу са "Православие.ру" и "Православни живот"

    • 212 постови
    03 јуни 2017 13:41:44 CEST

    ЛЕКАРИ У ШОКУ: Крв старца Гаврила, феномен који медицина не уме да објасни! (ВИДЕО)

     

    Узорак из епрувете који је на анализу дао овај свети старац био је идентичан по саставу као првог дана, што је зачудило бројне медицинске стручњаке. Познати грузијски лекар Зураб Варази испричао је како је од старца Гаврила узео крв на анализу, свега неколико дана пре његове смрти.

    Преносимо сведочанство доктора Варазија:

    „Неколико дана пре смрти старца Гаврила, решио сам да узмем крв на анализу. Када сам му то рекао, питао ме је за шта ми то треба. Објаснио сам му да треба да проверим хемоглобин и урадим још неке анализе. Он је одговорио: Не, то није потребно. Мене не занима тај ваш хемоглобин! Узео сам га за руку и рекао да ће ме Бог казнити уколико му се нешто деси. Тражио сам да то урадим. Ако ће Бог да те казни због тога, ево, узми колико хоћеш, рекао је старац.

    Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо! Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега је узео узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабораторији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.

    Следећег дана, отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: Са дванаест година сам кренуо Твојим путем,Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.

    Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је грех, али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија“. На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао да је уморан. Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Када сам стигао, старац је лежао и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед са ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Када је завршио молитву, отац Гаврило се насмешио, тело му је задрхтало и срце је престало да куца. Отишао је.

    Неколико година касније позвао ме је колега и рекао да су нешто сређивали у лабораторији и да је пронашао бочицу у којој је била крв старца Гаврила, узета четири године раније. Рекао ми је: Знаш, та крв, та крв је као свежа! Желео сам то да видим. Заиста, крв је изгледала свеже, није се згрушала, скорила, није се разложила. Узео сам једну кап у шприц, направио размаз и однео у лабораторију. Анализа је показала да је све нормално! Када смо им рекли да крв стоји у бочици четири године, нису нам поверовали. Ни сами нисмо знали на шта смо наишли.

    Узео сам крв и нисам ни слутио да ће се десити чудо! Обично за налаз узимамо око 10 мл крви. Мој колега је узео узорак и однео у Тбилиси. Међутим, бочица му је испала, отворила се и крв се просула, а унутра је остало око 2 мл крви. У лабораторији су ме уверили како је то довољно и узели крв на анализу.

    Следећег дана, отац је имао проблема са брухом, и ја сам покушао то да средим, али се опет вратило. Убеђивали смо га да се оперише. Одбио је рекавши: Са дванаест година сам кренуо Твојим путем,Господе, уморан сам! Узми моју грешну душу, не могу више! Рекао сам да ћу све што је потребно донети у келију и да ћу га ту оперисати. Он се захвалио и рекао да то не жели.

    Отишао сам са суморним мислима: еутаназија је грех, али када не помогнеш човеку и то је такође „еутаназија“. На повратку сам дошао код патријарха Илије. О свему ме је подробно испитао и благословио да не радимо ништа, по старчевој жељи, јер ако се деси да не преживи, то неће бити моја кривица, него Божија воља, а и сам старац је рекао да је уморан. Ускоро су ми јавили да је старац Гаврило у тешком стању. Када сам стигао, старац је лежао и посматрао икону светог Николаја Чудотворца, не скидајући поглед са ње. Питао сам га да ли га је нешто узнемирило. Није ми ништа одговорио. Увече је дошао владика Данило и прочитао молитву за исход душе. Када је завршио молитву, отац Гаврило се насмешио, тело му је задрхтало и срце је престало да куца. Отишао је


    Овој пост е изменет од Сард на 03 јуни 2017 14:22:45 CEST
    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:24:17 CEST

    Самиот Господ прави чуда 

     

    св. николајНашата приказна не носи во Драма, Грција, за време на тешките години од нацистичката окупација.  Зимата од 1941 година беше многу сурова.

    Еден од моите соседи, Танасис (Атанасиос) кондураџијата, едно многу ладно утро тргна на работа во својот дуќан. Тоа беше некаде после 8.30 утрото, кога беше дозволено да се движат луѓето.

    Тој имаше многу убава навика. На патот кон работата, тој сопираше пред Црквата на Св. Никола која се наоѓаше на Градскиот плоштад, запалуваше свеќа и им се поклонуваше на иконите.

    Кога тоа утро стигна пред црквата, тој забележа полу гол човек кој седеше на скалите и се тресеше од јака треска.

    “Помогни ми“, му рече. “Се змрзнав до смрт“

    Без двоумење Атанасиј ја соблече овчјата кожа која беше на неговиот грб и со неа го завитка непознатиот човек

     

     

    “Ви благодарам многу“ рече човекот. Нека Господ те благослови во изобилие. “

    старче

    Атанасиј влезе во Црквата, и бараше свеќа да запали но не најде ниедна.

    Откога им се поклони на иконите, тој излезе од Црквата, се прекрсти.

    Пред да тргне накај неговиот дуќан, се сврте да го побара несрекниот човек, но не го здогледа никаде.

    Што беше зачудувачки, овчјата кожа бече оставена на скалите!

    Зачуден, тој бараше на лево и десно, и не здогледа ниеден, се наведна,  ја зеде овчјата кожа и ја

     

     

     наметна на своите рамења, бидеки тој исто така се  тресаше од ладното.

    Овчјата кожа се беше потопла од бања, како што тој самиот покасно кажуваше.

                                                ***

    Бидејки беше многу ладно тој ден, никој не влезе во неговиот дуќан.

     

    Околу 3 часот , тој ги повлече на доле ролетните и замислено замина накај дома.

    “Боже Мој, што ке јадеме денес? Трите мои деца, жена ми, мојата болна баба,  на жена ми мајка и и многу други. И што да правам со ова овчја кожа, која ме топли многу? Што бидна со  стариот човек? Зошто тој стана и замина наеднаш? “

    брашно

    Со тие мисли во главата, се врати дома. Куќата беше топла и на масата беше поставено јадење од пржени тестенини.

    “Од кај е сето ова? “ Тој запраша со чудење.

    “Дојди и види“ му одговори неговата жена. “Погледни во нашата остава! Кога појдов таму ова утро, го најдов овој голем сад наполнет со пченкарно јадење, и оваа шише наполнето со зејтин. И не само тоа, под скалата, има две раце дрва за оган – доволно да го поминеме овој студен зимски ден. Се прашувам, како овие нешта се најдоа овде? Кој ги донесе Танасис? “

    дрва

    И овој добар хрстијанин одговори:

    “Господ прави чуда, моја жено. Но, да не спомнеш ниту збор на никому за ова, во спротивно ке ја загубиме Божјата благодат..“

     

                                                                          ***

    И така немаше недостаток од брашно, зејтин, сол и дрва за огнот во тие страшни денови за време на окупацијата.

    Но не траеше долго. Само четиринаесет месеци. Бидејки толку долго несреќната жена на Атанасиј молчеше за оваа благодат од Господа. Само што се пофали на нејзините соседи на кои им помагаше од состојките,  дека Господ и ги остава во нејзината шкаф, Божествениот дар дојде при крај.

    ————

    (*) Презвитер Стефанос К.Анагностопулос, Духовни рефлексии на блаагодатта ( на грчки) Пиреја, 2009, стр 246-248.      

    Превод од англиски: И.Г

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:26:50 CEST

    Три чуда со чесниот појас на Пресвета Богородица

     

    <!-- .entry-meta -->

    cesniot-pojas

    Чесниот појас ни подари дванаесет деца

    Ние сме 14-члено семејство. Јас, мојата жена Анти, и дванаесетте деца што ни ги даде Бог. Главно и најголемо чудо на чесниот појас се нашите 12 деца.

    Кога Анти беше бремена со првото дете, се соочи со сериозни здравствени проблеми. Дојде терминот за породување, но таа немаше породилни болки. Лекарите ни рекоа дека бебето е мртво и дека треба час поскоро да се абортира, за да не го загрози животот на мајката. Но, мојата сопруга ја положи својата вера во Бога, го читаше Канонот кон Пресвета Богородица и постојано се молеше со бројаницата. На крајот, детето ни се роди живо и здраво. Но, пред тоа се случи нешто друго: една побожна жена, кога чула за нашиот проблем, дојде в црква и ми подари парче осветено на чесниот појас на Пресвета Богородица. Ми рече да ѝ пренесам на жена ми да го носи секаде со неа, и дека сѐ ќе биде добро. Анти така стори, и сѐ беше во ред.

    Другите бремености на жена ми беа полни со искушенија, но со благодатта од чесниот појас на Пресветата сите завршија добро. Сега имаме 12 деца: шест сина и шест ќерки.

    Уште нешто важно: жена ми има проширени вени на нозете, и лекарите ѝ советуваа да не раѓа, зашто секоја бременост би претставувала опасност за бебето и неа. Но, таа ја предаде грижата за нејзиниот и животот на нашите деца во рацете на Пресветата, и Богородица никогаш не нѐ изложи на никаква опасност

    Отец Никола, Патмос

    Ја снема болката во грбот

    Во август 1995 година ја посетив Света Гора, поточно манастирот Ватопед. По отслужената Вечерна, свештеникот ги извади моштите за да ги целиваме, а исто и чесниот појас на Светата Мајка Божја. Кога завршивме, го замолив да прочита молитви за мое здравје, зашто долги години имав болка во грбот. Ги стави врз мене неговиот епитрахил и појасот на Пресветата, и започна да се моли. Додека се молеше, почувствував како носам огромна тежина на грбот, која се зголемуваше со текот на молитвата. На крајот, кога заврши молитвата, болката исчезна. Од тој момент, па сѐ до ден денес, јас немам болка во грбот. Едноставно, исчезна.

    Би сакал да ја изразам мојата бескрајна благодарност кон Пресветата за чудото што го направи исцелувајќи ме од болката во грбот.

    В. Папахристопулис, Атина

    Добивме дете после 7 години!

    Бевме во брак 7 години и немавме деца. Се обидувавме на најразлични начини да зачнеме дете, ги посетивме сите познати лекари во Атина и Солун, но сѐ беше безуспешно. На крајот, отците од манастирот Ватопед ни испратија парче облека благословено на чесниот појас на Пресвета Богородица. На 31 август 1993 (денот кога по новиот календар се празнува споменот на Чесниот појас), родивме здраво машко бебе.

    На ниту еден начин не можеме да ја изразам нашата благодарност и љубов кон нашиот Создател, кој чини големи и чудесни дела, и продолжува да нѐ благословува нас, недостојните слуги негови. Повторно сум бремена и овој пат лекарот ми кажа дека носам близнаци. Ве молам да го запишете ова чудо во редот на чуда што Пресвета Богородица ги има извршено.

    Димитриј и Марија, Ксанти

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:35:02 CEST

    И годинава се случи чудото со змиите во Кефалонија

     

    <!-- .entry-meta -->

    Една несекојдневна традиција речиси секоја година се случува на островот Кефалонија, во близина на селото Маркопуло. Имено, секоја година во август меѓу празниците Преображение и Успение (6 и 15 август според календарот на Грчката Црква), се појавуваат змии внатре и надвор од црквата на Успението на Пресвета Богородица, чијшто број секојдневно се зголемува, а кои мештаните ги нарекуваат „Богородични змии“. Тие денови жителите на селото Маркопуло ги собираат змиите и веруваат дека треба да ѝ ги принесат на Пресвета Богородица, за празникот на нејзиното Успение. Интересно е што на челата од змиите се изобразени крстови.

    И годинава змиите чудесно се појавиле за да ѝ оддадат чест на Богомајката, како што сведочи бројниот народ. Според нив, на овој начин луѓето се потсетуваат на рајската градина, во која првосоздадените луѓе живееле заедно со животните, славејќи Го Бога.

    Само два пати змиите не се појавиле во црквата: во 1940 година, пред почетокот на Втората светска војна, и во 1953 год., годината кога се случил голем земјотрес на островот. Токму затоа локалното население се радува кога ќе ги забележи змиите, на тој начин надевајќи се дека нема ништо лошо да се случи таа година.

    Извор: Правмир

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:38:37 CEST

    Измучили су ме својим гресима

    Тридесетих година се једно православно дете упокојило у Господу. Оно се за време опела изненада подигло из гроба и неутешно заплакало. Умиривши се, дечак је рекао да му је био показан пакао. 


    Ужас тога места се не може исказати људским речима. Затим је угледао Пречисту Мајку Божију, Која се моли за људе у паклу и свет који лежи у злу. Њено Лице, које билста дивном лепотом, је овог пута било измучено, и сузе су клизиле по њему. Угледавши ме, Она је рекла: "Ти нећеш остати овде, ти ћеш се вратити на земљу к људима. Реци им да су Ме измучили својим гресима. Немам више снаге да се молим за њих... Нека се сажале на Мене! "

    Православна чуда 20. века, Одеса, 1996 године

    Превод са руског:  Др Радмила Максимовић

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:41:14 CEST

    Марамица за свеца - приче о грузијском старцу Гаврилу Ургебадзеу

     

    Преподобни Гаврило (Ургебадзе) био је православни монах у пуном смислу те речи. Њега је Бог благословио молитвеним и пророчким даром. Он је проповедао реч Божију, певао, плесао, смејао се, шалио, раскринкавао, забрањивао, подучавао, молио се, па опет плакао, смејао се... Требало је уз њега провести барем неколико месеци, како бисте схватили сву дубину његове духовности, и како би престала да вас шокира његова јуродивост. У њему је била сила, пред којој се сви клањају, тојест сила молитве и љубави.

    Данас на дан када славимо овог свеца, можемо прочитати неколико прича из његовог живота. Те приче су испуњене великом љубављу и натераће нас да се осмехнемо. Без сумње, старац Гаврило, ни на један трен, никада не напушта православце и наставља да нас, на себи својствен начин, радује и пружа утеху у ово бурно доба.

    Сестре Ната и Манана памте, како су сусреле оца Гаврила у граду, што их је јако обрадовало, те су пожелеле да их он благослови. Тог дана је падала киша и оне су стајале пред једном баром. Нису успеле ни да трепну, а старац Гаврило је на колена пао у бару и затражио благослов од њих. Оне су пратиле његов пример и отац Гаврило их је, посред те локве, благословио. На крају им је намигнуо и рекао: «Један – нула, за мене“.

    + + +

    У њему је била толика љубав према Богу и ближњима, да њој није могла да се супротстави никаква сила. Он је заиста у себи имао благодат Светог духа. Сликовит пример тога је прича, како је отац Гаврило за време прославе Првог маја у Тбилисију спалио портрет Лењина. После тог догађаја, био је подвргнут тешким мукама, али то није могло да га заустави. Продужио је да распламсава огањ вере, наде и љубави у срцима људи.

    Једном приликом је седео на булевару Руставелија у Тбилисију. Покрај њега су лежале иконе, а у рукама је држао крст. Смело је и гласно проповедао и није се освртао на претње полицајаца. Пошто претње нису уродиле плодом, полицајци су га ставили у мотоцикл и одвезли у полицијску станицу. Отац Гаврило је искористио ту могућност, устао са седишта мотоцикла и на сав глас почео да проповеда: „Љубите Господа нашега Исуса Христа. Љубите животворни крст!“. Мотоцикл је нагло скренуо и мантија старца се завијорила и постала знамење. „Шта то радиш?!“, гневно га је упитао полицајац. „Ви сте ми приредили ову лепу шетњу по граду“, одговорио му је светац. Полицајци су зауставили мотоцикл и викнули: “Иди одавде!“.

    + + +

    Његов пророчки дар, често се испољавао на чудне, не сасвим разумљиве, а понекад и смешне начине. Духовно чедо старца Гаврила, Кетеван Бекаури се сећа: «Пре него што је монахиња Параскева (Петка) дошла у наш манастр, старац Гаврило се често шалио и говорио: „Их, баш сам остарио, скоро као Робинзон Крузо. И мени треба један Петко... Да, да, треба и мени неки Петко“. Прошло је неколико недеља и у манастир нам је дошла искушеница Серафима, коју смо у калуђерству назвали Параскева (Петка). Ето колико је он био прозорљив».

    + + +

    Многи, испрва, нису разумевали његове чудне поступке, и тек много година касније су схватили да су у ствари причали са свецем. Он је имао свеобухватни приступ свему. Монахиња Параскева се присећа једне такве приче: «Једном су код старца дошле две жене из Тбилисија. Они су дуго разговарали, и отац их је позвао у своју келију. Пошто су мало тамо поседеле, те жене су замолиле оца Гаврила да запале цигарету. И он им је, чудна ли чуда, то допустио. Оне су биле јако задовољне и почеле да пуше, кад наједном у келију долази монахиња, прочитала је молитву и замолила за дозволу да уђе. Ове две жене нису знале шта да раде, постиделе су се, и бациле су запаљене цигарете старцу Гаврилу у руку. И тако је он седео у својој келији, са две жене, а у руци му цигарете које се диме. Када је монахиња то угледала, почела је да замуцкује и једва проговорила: Шта? Како? Оче Гаврило ви сте почели да пушите?“. Оне две жене се заруменеле од стида, не смеју ни реч да проговоре, а отац подигао обрве, погледао на монахињу, и каже јој: „Да, и шта са тим? Понекад ми се хоће цигарета, па понекад пушим левом руком, а понекад десном!“ Монахиња се извинила и побегла из келије. После тога, ове две жене више нису пушиле».

    + + +

    Једном смо се смејали и пришао нам је отац Гаврило: „Шта се ви ту без мене церекате, нисте ваљда добили уговор на поседовање Царства небеског?“, упитао је и сам почео умилно да се осмехује.

    Духовна деца оца Гаврила су његов осмех називали благодатним. И заиста, у сваком његовом осмеху, у свакој његовој речи крила се спасоносна сила. Кетеван Бекаури нам прича: «Мој деда се упокојио. У Грузији постоји обичај да када човек премине, његова породица раздели покојникове ствари другима. Тако смо ми све разделили, осим једне, сасвим нове, платнене марамице. Она је била јако лепа и хтела сам да је поклоним оцу Гаврилу. Хтела сам то да урадим, али ми је било непријатно. Како да се усудим на то, како том побожном старцу да поклоним обичну марамицу ,тако сам помислила и решила да му је ипак не поклоним. И тако, након неколико недеља, дошла сам у манастир Самтавро и видела старца Гаврила. Успео се на врх степеница и говорио из свег гласа: „Идите сви до мене! Хоћу да вам испричам нешто занимљиво!“. Сви су дошли и ја сам се, наравно, приближила њему. Старац се усправио и почео да прича: „Ви знате да ја имам таленат за глуму. У младости сам наступао у позоришту. Глумио сам Отела, Отела!“. Одједном је пришао мени и рекао: „Дездемона, Дездемона где је моја марамица, где?!“. Сви су се засмејали, а ја сам се скаменила и схватила о чему се ради. Разумела сам да он чита наше мисли!»

    + + +

    „Светац и после смрти наставља да чини јуродива дела“, истиче монахиња Параскева, келејница оца Гаврила. Баш о томе нам прича уредник житија старца Гаврила под називом „Дијадема старца“, Лејла Сихурулидзе: «Када сам приводила крају рад на житију старца Гаврила, седела сам са његовом духовном децом у његовој келији. Шалили смо се, и присећали се разних тренутака из живота јуродивог старца и невољно се осмехивали. Ја сам исто хтела да испричам нешто духовито и пошалила сам се: „Ето, завршићу ову књигу и отац Гаврило ће ми наћи мужа (а тада сам већ имала преко 70 година).“ И тада ми је отац Гаврило намигнуо са фотографије. Од изненађења сам онемела и нисам могла да проговорим ни реч. Монахиња Параскева ме је само мирно упитала: „Намигнуо ти је левим оком, зар не Лејла?“. Испоставило се да су и други то приметили и још неко је додао: „То још није ништа, понекад нам лупа и чврге по челу!“».

    + + +

    Хтео бих да додам још неколико личних сећања на оца Гаврила. Снимили сам филм о оцу Гаврилу, који је премијерно приказан овог августа, у Москви. На филму смо радили тачно годину дана. Ја нисам хтео да се филм заврши са последњим речима старца Гаврила. Објашњавао сам да је то превише тужно, и нисам хтео да то буде крај филма. Покушали су да ме убеде, али ја се нисам дао. И једанпут сам уснуо сан: «Седим, а старац улази у собу и говори: „Еј, ти дебељушкасти. Моје завештање да ставиш на крај филма. И промени музику и убаци у филм монахињу Параскеву.“ После тога сам отворио очи и зове ме продуцент филма Дато Дарџанија. И шта ви мислите шта се десило? Испоставило се да је и он сањао старца, који му је рекао: „Дебељушкасти има да уради са филмом то и то“. Ми смо, разуме се, променили музику и ја сам пристао да његово завештање буде на крају филма. А и прихватио сам да ме зову дебељушкасти.»

    Желео бих још да испричам нешто што ми се догодило на Божићну ноћ. Ноћу је била одржана служба у цркви Свете тројице, а ја сам служио уз патријарха Илију Другог. По завршетку службе пошао сам кући. Ушао сам у стан, укључио светло, помолио се пред иконом Спаситеља и легао да спавам. Без обзира на велики умор, никако нисам могао да заспем, али та несаница је била посебна! У сличним приликама сам се осећао лоше, све ме је болело, али тог пута је било другачије! Био сам радостан. „Не, Коста, рекао сам себи, одмах устај!“. Погледао сам на средину собе и наједном сам се сетио како сам плесао пре 5 година.

    Мислим да људи различито изражавају страхопоштовање пред Господом, али се сви радују: неки певају, други говоре здравице, трећи седе за спремљеним столом (ја нисам празнично спремио свој сто и не умем да певам), а ја сам пожелео да заиграм за новорођеног Исуса! Управо тако, да укључим музику и почнем да плешем.

    Пустио сам грузински народни плес „Аџарски“ и у 4 сата ујутру почео да играм и обраћам се Исусу: „Мој драги Христосе, сви Ти честитају, сви се радују, па и ја!“. Тако сам отплесао, поклонио се пред иконама и пошао на спавање. Ускоро сам уснуо сан. Иста ситуација. Ја плешем, кад у собу улази старац Гаврило у мантији и говори: „И шта, Котико, не прекидај“ и почео је да игра са мном. Ја сам се смејао на сав глас! Ујутру кад сам се пробудио, мојој радости није било краја, али нисам могао ни да претпоставим шта ме још чека! Када сам се прошле ноћи вратио кући, закључао сам врата и још сам двапут проверио да су забрављена, а ујутру су она била широм отворена, иако нико није улазио, а очигледно ни излазио. Наравно нико, осим старца Гаврила!

    Припремио: Константин Церцвадзе

    С руског: Александар Ђокић

    Извор: "Православие.ру"

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:43:23 CEST

    Грчките медиуми јавуваат за чудо што му се случило на Македонец на Света Гора

     Според страницата „Aγιορειτικες μνημες“ („Светогорски сеќавања“), чудото се случило на почетокот од овој месец во свештениот манастир Дохијар на Света Гора. Чудото го објавил еден монах кој присуствувал на настанот, а за него говорел и на едно предавање во Солун.

    Имено, во манастирот Дохијар се наоѓа чудотворната икона на Мајката Божја наречена Горгоепикоос (Скоропослушница). Секој ден, преподобниот старец Григориј заедно со братството го чита Молебниот канон кон Пресвета Богородица токму пред оваа икона, и притоа се читаат стотици имиња на живи и упокоени христијани, со цел Мајката Божја да ги услиши што поскоро молитвите на верните.

     
    Чудотворната икона на Пресвета БогородицаЧудотворната икона на Пресвета Богородица

    Според објавеното сведоштво, во манастирот, покрај братството, на поклонение било дојдено и 18-годишно момче од Струмица кое било немо. Тоа било дојдено со некој роднина од Солун, кој му раскажувал за манастирот и за чудотворната икона на Мајката Божја. Штом пристигнале во манастирот, и застанале пред чудотворната икона, момчето, кое никогаш во животот немало изговорено ниту еден збор, започнало нејасно да зборува на македонски јазик: „Мајко Пресвета, подари ми здравје!“ Во тој момент, сите запознаени со случајот на младичот биле изненадени. Молебенот продолжил, и веднаш штом молитвата завршила, момчето се обратило кон сите присутни, кои заедно со него се молеле: „Ви благодарам, веќе се чувствувам многу добро.“

    Ова е уште еден чудесен доказ за љубовта и силата на застапништвото на Пресвета Богородица, но и моќта на чудотворната икона која како утеха ни е дадена во овој свет. Му благодариме на Бога за сѐ што прави за нас, и за Пресветата Богродица што ни ја дарува, која не нѐ заборава кога ние неа ја забораваме.

    Извор: 9444 – Θαύμα στο Άγιο Όρος συγκλονίζει Ελλάδα και Σκόπια. Νεαρός Σκοπιανός μίλησε μετά από 18 χρόνια μπροστά στην εικόνα της Παναγίας Γοργοϋπηκόου

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:51:37 CEST

     

    Из књиге “Исцелитељ“ свештеника Ненада В. Андрића из Ваљева (Србија)

    Многа чуда Господ је учинио и чини на молитве Светог Нектарија. Приписују му до сада неколико хиљада учињених чуда, која су објављена у разним књигама, а сигурно има много више оних која нису записана и која Светитељ непрестано исписује по срцима многих који му се обраћају за помоћ, а за која ће се сазнати у дан, свеопштег Васкрсења.

    Чудо на Патмосу

    На острву Патмосу живео је велики духовник архимандрит отац Амфилохије Макрис. Он је био духовно чадо Светог Нектарија Егинског и три године провео је са Светитељем заједно у манастиру. Далеке 1967. године старац Амфилохије се разболи од гангрене десне ноге. Лекари препоруче хитну операцију, односно да му одсеку део стопала. Међутим старац Амфилохије боловао је од шећерне болести и увидевши тај проблем, лекари нису знали шта да чине, јер ако одесеку део стопала, услед повишеног шећера у крви, рана му не може зарасти. Старац замоли монахе, да му донесу део моштију Светог Нектарија. Они тако и учине. Када старац Амфилохије добије део моштију, он у болничкој соби завапи Светом Нектарију: „Светитељу Божји, били смо заједно у манастиру, служио сам те, видиш сада моје муке, учини нешто, молим те...“ После усрдне молитве старац је ставио део моштију Светог Нектарија на своју болесну ногу, заспао је... Када се пробудио, нога је била потпуно здрава. Лекари су били у чуду.... Ово чудо је лично испричао старац Амфилохије Макрис, Митрополиту црногорско-приморском господину Амфилохију (Радовићу) на острву Патмосу.

    Светитељ Нектарије чувар породица

    Један брат Никодим из Ваљева сведочи следеће: „Неколико минута пред полазак на далеки пут, у другу државу, клекао сам пред икону Светог Нектарија Егинског сам у соби и из дубине душе тихо се помолио: „Свети Нектарије, ја сада идем, далеко, чувај ми молим те, породицу!“

    Отишао сам...

    Те ноћи моја супруга је сањала како у наш стан уђе млад монах, и тихо рече: „Узми икону Светог Нектарија и постави поред ваше Крсне Славе, где гори кандило, он Вас од данас чува, он је са Вама.“

    Када ме је сутрадан обавестила поруком преко мобилног телефона, шта је сањала, мир и спокојство разлили су се у мојој души. Пут сам наставио безбрижно...“

    Чудо на Новом Зеланду

    Писмо породице Драча: „Помаже Бог, поштовани и драги нам оче Ненаде!

    Нека вам је на радост и спасење Божићни пост ! Десило се и оздрављење нашег млађег сина Милана баш у време кад сте били на Егини! Па како човек да не говори о свим овим чудима!?? Само са неколико речи није лако описати благодат која се излива и осећа у нашем дому од како смо добили икону Светог Нектарија од вас. Схватамо сада колико је овај Божији угодник присутан у нашим животима, а да тога пре нисмо ни били свесни... Венчани смо супруг и ја 9. новембра, а и син Предраг нам се родио 22. новембра. Нема ништа случајно, 9. новембар је дан Светог Нектарија у Грчкој, 22. новембра у Српској Православној Цркви. Исто, кад је мој брат долазио у Ваљево код вас за свету икону, била сам будна и чекала да ми се брат јави, а како је разлика у времену 12 сати у Аустралији у односу на Србију, мало сам задремала... и видела сам Светог Старца у златним одеждама... Да ли је то био сан или јава, не знам, Бог зна, само сам осетила снагу и велику радост... Кад смо после разговарали мој брат и ја, схватила сам да се то дешавало у исто време док је он био са Вама и добио свете иконе! Опростите на дугачкој поруци, хтела сам само да поделим све ово што се дешавало већ неколико месеци. Тако смо ове године почели да славимо Светог Нектарија. (У прилогу неколико слика). На нашу велику радост отац Мелетије је уз благослов грчког Епископа донео и део светих моштију из цркве из града Велингтона, баш на тај дан 22. новембар! Акатисте и даље читам сваки дан. У нади да вас и ваше најмилије ова порука нађе у здрављу и весељу, у сталним сте нашим молитвама пред Васкрслим Господом Исусом Христом!

    Сестра у Христу, Љиљана Драча, из Хамилтона (Нови Зеланд) са породицом.“

    Чудесно исцељење непокретног дечака

    Са благословом свог духовника, архимандрита оца Венијамина игумана манастира Преображење у Овчар-Каблару, монах Иларион испричао је следеће чудо Св. Нектарија:

    Брат Александар, који често посећује света богослужења у манстиру Преображење, имао је велику жељу да се поклони моштима Светог Нектарија на острву Егини, али није имао новца за путовање. Молио се Свецу да му помогне, и заиста пред сам полазак једне поклоничке групе из Србије, добио је новац за пут. То је било непосредно по вашем доласку код нас у манастир, оче Ненаде, када сте нам донели књиге о Светом Нектарију. По казивању брата Александра, у групи поклоника била је мајка са болесним - непокретним дечаком. На Егини су били на Светој Литургији, а потом су посетили, у манастирском конаку, келију (монашку собу) Светог Нектарија. У келији се, поред личних ствари Светитељевих, налази и његов кревет. Мајка болесног дечака замолила је монахињу која им је причала о животу Светитеља, да положи свог сина на Свечев кревет и добила је одобрење. Ту, у келији, се налази и икона Пресвете Богородице, пред којом се Свети Нектарије молио, а коју су живописали светогорски монаси. Мајка непокретног дечака, монахиња Филотеја и сви присутни, међу њима и брат Александар,усрдно су се молили Пресветој Богородици и Светом Нектарију. Када је после молитве мајка дечака спустила поред кревета, на очиглед свих дечак је сам направио неколико корака. Проходао је! Присутни су били потрешени овим чудом и плакали су од среће, а посебно мајка.

    На повратку са Егине, у аутобусу су поклоници радосно благодарили Богу и Светом Нектарију за ово велико чудо. (записао о. Ненад Андрић)

    Исцељење рака јетре и добијање порода

    Помаже Бог, оче Ненаде.

    Хвала Господу, сведок сам великих чуда којима нас је Господ молитвама Светог Нектарије благословио. Пре две године нас тројица пријатеља посетили смо манастир Светог Нектарије на Егини. Ја сам ишао у својству преводиоца, јер говорим грчки језик, а ишли смо првенствено због болесне мајке једног од нас, којој је тада била установљена метастаза, ако се добро сећам, на јетри и речено јој је од стране лекара да не може ништа да се уради ни операцијом нити терапијама (једина опција била је трансплантација),тако да смо одлучили да затражимо помоћ од Светог Нектарија. Хвала Господу, тада смо, такође, посетили и Старца Нектарија Виталиса,који нас је благословио и упутио молитве за болесну жену. Та жена, мајка мог пријатеља, је дан данас жива и здрава, без иједног дана терапије. Њој је, буквално, дан након наше посете манастиру, чудесно нестао рак. Такође, моја супруга и ја смо годинама покушавали да имамо децу. Два пута је остајала трудна али су, нажалост, оба пута трудноће изгубљене. Тада, када смо посетили манастире на Егини и Камаризи, замолио сам Старца Нектарија да се моли и за нас да нам Господ подари децу. Истог месеца, по повратку кући, моја супруга је затруднела и данас хвала благом Господу и Светом Нектарију, имамо једно здраво и добро дете.

    Ове године смо поново добили молбу од болесних пријатеља да посетимо манастир на Егини, да се поклонимо моштима Светог Нектарија и да посетимо Старца Нектарија Виталиса, што смо и учинили пре месец дана, и поново је уродило плодом.

    Са Богом. Божидар Младеновић

    Деца рођена по молитвама Светом Нектарију

    Богдан

    Писмо протојереју-ставрофору Ненаду Андрићу:

     

    255220.p.jpg?mtime=1482492534
    „Бог вам помогао, оче Ненаде!

     

    Прошле 2014. године сам од вас наручила икону, уље и молитву Светог Нектарија. Доктори су мом супругу и мени рекли да не можемо да имамо децу. Уљем сам у знаку крста помазивала стомак и читала молитву за пород – и сада у рукама љуљам Богдана који има седам недеља. Крстићемо га на дан Светог Нектарија.

    У трудноћи сам имала велику цисту коју сам требала да оперишем али захваљујући молитви и уљу Светог Нектарија циста је нестала. Свако добро желим вама и вашој породици.

    Лана Радић из Лазаревца

    Породица Радић са малим Богданом“

    Василије- Нектарије

    Помаже Бог, оче! Видела сам да сте објавили на друштвеној страници - фејсбук, видео запис како Старац Нектарије Виталис прима радосно икону, на којој су заједно осликани Свети Василије Острошки и Свети Нектарије Егински. Морала сам да вам се јавим, да поделим моју радост. Од Вас сам поручила икону Светог Нектарија 2013. године у ово доба. На Егину сам отишла јула 2014. године. Старац Нектарије Виталис ми је читао молитву и 15.05.2015. године на свет је дошао мој Василије, крштено Нектарије (крштен је на дан Св. Нектарија). Слава Богу. Кандило су кумови однели на Егину. И икону Св. Василија и Св. Нектарија на дар Старцу, као и слику мог дечака која је остала код старца. Слава Богу и свим светитељима на дару. Иначе, после 10 година брака и три неуспеле трудноће које су биле скоро изнесене.

     

    255221.p.jpg?mtime=1482492517
        

     

    Још једном Слава Богу и милом моме Св. Нектатију којег волим свим својим срцем и душом. Опростите на сметњи. Свако добро од Господа вам желим, оче.

    Душица Миливојевић

    Василије- Нектарије Миливојевић

    Симон

    Помаже Бог, о. Ненаде!

    Срећан вам рођендан и нека Вас и Вашу породицу Господ и Свети Нектарије чувају увек и свуда.

    Ево и новости код нас. После 10 месеци од одласка на Егину са Вама и поклоњења Светом Нектарију, ми смо постали родитељи. Добили смо сина Симона. Рођен је 4. августа ове године.

     

    255223.p.jpg?mtime=1482492553
        

     

    Добио је име Симон због значења: Бог слуша. Услишио је Бог и наше молитве и после много година, уз помоћ молитви Пресветој Богородици и Светом Нектарију, ми смо измолили нашег сина!

    Хвала му и слава!

    Велики поздрав од наше мале породице!

    Весна и Давид Календа из Венеције (Италија)

    Весна Жикић Календа и мали Симон

    Писмо проти Ненаду Андрићу

    Поштовање, оче Ненаде!

    Желим прво да Вам се захвалим за иконе Св. Нектарија и уље које сте ми слали. Желим да Вам кажем да је Св. Нектарије, захваљујући молитви, супруга и мене учинио срећнима – 25. маја 2016. године родила се наша мала принцеза, наша Лена.

    Током порођаја сам се молила да све прође у најбољем реду и да се беба роди жива и здрава. Тако је и било. Имала сам тих пар сати осећај да је Св. Нектарије био уз мене и нисам осећала никакав страх и бригу.

    Хвала и слава Св. Нектарију и хвала Вама.

    Гордана Томанић Екс Милутиновић

     

    23 / 12 / 2016

    Православие.Ru.

    • 212 постови
    03 јуни 2017 14:56:36 CEST

    Evo i jednog svedocanstva iz mog kraja.

    Pre otprilike godinu i 4 meseca (dakle, rana jesen 2015. godine), rodjen je mali decak Andrej. Nakon nekih 5 dana izasao kuci sa mamom, da bi ubrzo posle toga jednog jutra zaprepasceni roditelji nasli decaka sasvim potamnele koze, sa nekim ociglednim teskim zdravstvenim problemom. Nakon hitne intervencije lekara ispostavilo se da je decak dobio sepsu i veliki izliv krvi na mozak, te da su mu zbog svega ubrzo i pluca otkazala. Doktorka na inkubatorima, koja ga je primila na lecenje, rekla je da nema sta da uradi vise, i da jednostavno moze samo da ga iskljuci sa aparata, zahvaljujuci kojima je telo jedino i bilo u zivotu. Medjutim, sama je dodala - "necu odmah da ga iskljucim, neka ga jos malo". Dakle, sa medicinske tacke gledista sve je bilo zavrseno, odnosno, situacija je bila vise nego beznadezna.

    Roditelji kontaktiraju hitno o. Serafima, igumana manastira Denkovac nadomak Kragujevca, i pricaju mu sta se desilo, i da malom decaku nema spasa, na sta im je iguman odgovorio "ma `ajte molim vas, iscelice njega sveti Nektarije!" Nakon toga je odsluzio moleban i akatist svetome, da bi prakticno vec narednog dana dete bilo sasvim cisto i zdravo, kao da mu se nista nije desilo! Ni traga od krvi na mozgu, ni traga od sepse, pluca rade normalno!

    Zapanjena doktorka, nakon sto je saznala sta su roditelji uradili, pokupila je ekipu sa kojom je dezurala i pravo u manastir, da vide to mesto i upoznaju igumana. Ne treba da se trose reci oko toga koliko ih je sve ovo porazilo, sama doktorka je rekla igumanu: "ovako nesto u zivotu nisam videla!" :smeh1:

    Sve ovo ispricao nam je sam iguman, koga licno poznajemo, a inace u manastir Denkovac isli smo vec puno puta do sad, i takodje znamo za jos neka ranija iscelenja, jos dok je tu ziveo pocivsi o. Petar. Takodje, videli smo i tu porodicu i malog Andreja, i to bas na praznik sv. Nektarija pretprosle jesen, kad smo bili u manastiru, a otprilike par meseci nakon sto se sve ovo odigralo.

    E sad, to je tek prvi deo price.

    Nakon toga, o. Serafim, koji je licno vrlo vezan za sv. Nektarija, odlazi na Eginu, i kako sam razumeo, igumaniji tamo isprica sta se sve desilo ovde kod nas. Pre toga je zamolio za casticu mostiju, ali ga je igumanija isprva odlucno odbila, jer vec 12 godina nikom nisu dali ni komadic, zato sto prakticno nista ne bi ostalo na samoj Egini. Medjutim, kad je o. Serafim ispricao sta se desilo, onda je igumanija odgovorila: "e pa izgleda da je sam sveti Nektarije resio da dodje kod vas!", i - za neverovati - dala mu casticu mostiju!

    Naravno, on je mosti doneo u svoj manastir, i napravio veliku svetkovinu za njihov docek. To je bilo negde proslog proleca. Nakon toga, mi smo letos bili u Denkovcu, i imali prilike da se poklonimo svetinji. Malo je reci da je osecaj zaista cudesan - iako su tu vec odavno mosti sv. Dene, cije ime manastir nosi, i cijim smo mostima imali prilike da se poklonimo puno puta do sad, i takodje da cujemo za iscelenja koja je i ona ucinila do sad. E sad, ovo je - da tako kazem - jos jedan sloj vise, kad se udje u glavnu crkvu sve mirise kao polje najlepseg cveca, s tim da je miris - naravno - sasvim nezemaljski i poseban.

    Inace, nakon iscelenja i prakticno vracanja iz mrtvih malog Andreja, ta doktorka sa neonatologije u nekoliko navrata je slala imena i neke druge tek rodjene dece, koja su takodje iz nekog razloga bila kriticna i u teskom stanju, i sva su takodje ozdravila i izasla kuci.

    Dakle, ne jedno nego niz cudesa ovog velikog svetitelja, ukljucujuci i to sto su njegove mosti eto dosle i ovde kod nas.

    Eto, pa kad vas put nanese, svratite u manastir Denkovac, koji je nekih 25 km od Kragujevca, na starom putu za Jagodinu. Inace, osim mostiju sv. Nektarija i sv. Dene, tamo je i jedan epitrahilj sv. vladike Nikolaja. :)

    Edit: ako znate nekog da tesko boluje, mozete da posaljete ime u manastir, ili - jos bolje - da samog coveka posavetujete da ode tamo.

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:03:01 CEST

    МИРОТОЧИВА ИКОНА СВ. НИКОЛЕ У АМЕРИЦИ

    Поштовани читаоци, пошто је данас слава нашег удружења - свети Никола, желимо свим нашим члановима, свечарима, читаоцима и нама самима - да молитвама св. Николе, будемо слични њему: благи, милосрдни, у посту и молитвама истрајни, храбри у заштити правде и ревносни заштитници вере Православне и Отачког предања - и да све што чинимо – чинимо на славу Божију и спасење душа наших! У наставку доносимо текст о мироточивој икони св. Николе која припада РПЦЗ (Руска Загранична Црква) у Америци, а налази се у капели св. Николе у Лас Вегасу, као и акатист св. Николи на црквенословенском, који можете преузети ОВДЕ.

     

    Ова икона се пројавила на дан св. Николаја Мирликијског чудотворца 6/19.12.1996.године. Сада се чувар ове иконе, о. Илија Варнка налази на отпусту због нарушеног здравља, али он и даље прима молбе за молитве и свето миро које и сада истиче из ове иконе.

    Ова икона је неколико година путовала по целој Руској Заграничној Цркви доносећи верујућима благослов Господњи кроз свето миро. Невероватна чуда су се посредовањем св.Николе десила после молитве пред том иконом, као и од мира које је разаслато по целом свету.

    Кћер о. Илије, Екатарина је саставила брошуру у којој су описана чуда везана за ту икону кроз све ое године.

     

    nikolamiro0     

    Ниже објављујемо историју иконе, коју је саставио њен чувар, о. Илија Варнке:


    Ујутро 6/19. децембра 1996. године, ја, о. Илија Варнка, са чтецом Тимотејем Тадросом, дошао сам у храм Светог Великомученика Георгија у Мичиген-Ситију, држава Индијана. Тај дан био је дан светитеља Николаја, кога је наш храм нарочито поштовао. Цар-мученик Николај, чији је он био небесни покровитељ, подржавао је благоустројство нашег храма од само почетка његове градње. Он је подарио цркви наше прве иконе за иконостас (укључујући једну свт. Николаја) и златни крст за настојатеља о. Антонија Абу-Алам Тарра, мог ујака.

     

    nikolamiro1

    Тог снежног јутра око 6.30, када смо отворили врата храма и ушли унутра, чтец Титомеј и ја смо осетили слатки мирис ружа. Ја сам покушао да нађем источник тог мириса, који је, како ми се тада чинило, био свуда. Прошавши дубље у храм, ми смо сетили да је мирис постао још јачи али притом сасвим ненаметљив, буквално је био унутар нас. Тим пре је то било чудесно зато што смо мој сапутник и ја били прехлађени и запушен нос нам није давао да осетимо тај мирис, као што би то могао здрав човек. Ми смо укључили светло и продужили да тражимо источник мириса.

    Ја сам погледао у страну царских двери и видео на икони свт. Николаја, која је лежала на налоњу три сјајне струје. То што сам видео је узбудило сво моје биће и чинило ми се да ће ми срце пропасти кроз под. Кроз сузе ја сам рекао: -”То је свети Никола” и стајао као укопан, не имајући снаге да приђем к икони.

    Кроз неколико минута, који су изгледали као сати, ја сам успео да приђем Тимотеју, који је већ радио поклоне пред светом иконом. Икона је изливала три струје мира с горњег дела чела светитеља Николаја. Једна струја сливала се по лицу светитеља испод носа а две по странама око очију, стичићи се к доњем делу иконе, која је била благо наклонена ради поклонења. Без обзира на то, што је мирис био врло обилан, он није исходио од иконе, него је све око ње било њиме натопљено.

     

    nikolamiro6

    Трудећи се да расудим то што се десило прошао сам кроз цели спектар емоција, почевши од страха а завршавајући са тугом и радошћу. Тај случај није био први да Господ изабере мене да будем сведок Његове славе. Мало више од три године пре тога, у време служења Литургије у другом храму, освећеном у име Свете Тројице, Он ме је благословио да будем сведок мироточења из Његових рана на трновом венцу на икони Распећа. Тај догађај ме је преобратио из хришћанина рационалсте у истино-верујућег у Господа нашег Исуса Христа, и то ме је довело у Руску Заграничну Цркву да се трудим да спасем своју несрећну душу.

    И сада, гледајући мироточиву икону, био сам врло обазрив у својим мислима, трудећи се да не допустим демонске помисли, које су хтеле да ме врате на идеје рационализма и научног објашњења тога што се десило. За нашег Господа је све могуће. Ставио сам епитрахиљ и подигао икону да бих подигао њен нижи део, који је остао сув. Важно је напоменути да је та икона папирна репродукција, залепљена на дрвену даску. У икони се налази честица св. Николаја, коју нам јеподарио јеромонах Симеон из скита св. Исака Сирина, где су је и направили. Монаси имају строге критеријуме по којима праве иконе и та икона им није сасвим одговарала, па су је оставили не за манастир већ за поклон посетитељима. Само миро, како се показало, истиче право кроз налепљену икону.

     

    nikolamiro9

    Ја сам питао Тимотеја, да ли је посећивао храм после недељне службе, на шта ми је он одговорио да није био у цркви последња два дана.

    Искључујући људски утицај, славили смо Бога гледајући како струје св. мира истичу на наше очи. Ушавши у олтар, узео сам вату и ставио је у нижи део иконе да бих сабрао миро које се тамо накупило. Струје мира су биле прозрачне и имале су златну нијансу. Решио сам да пробам ту течност по укусу, лако је додирнувши језиком. Показала се јако горком и мој језик је истог тренутка онемео.

    Пошто је било рано, решили смо да о томе не обавештавамо архиепископа Алипија док не будемо могли да се видимо са њим лично после литургије у храму. Тог дана сам успео да се чујем са о. Андрејем Сомер, секретаром епархије, и да му кажем о томе што се десило. Он је то пренео владики Алипију и било је решено да следећег дана владика лично погледа икону.

    nikolamiro4

    Тог дана, игуманија и монахиње оближњег србског општежитељног манастира дошле су код нас и учествовали у читању акатиста свт. Николају. У време акатиста, миро је изобилно текло за све присутне. Сви ми као један, са сузама у очима и радошћу у срцима, осећали смо присутство свт. Николаја и радовали смо се његовом чудотворном заступништву и љубави ка нама. Само миро је истицало из иконе на разне начине, некад врло полако, а некад је сасвим престајало.

    За икону је направљен кивот, један млади Србин је направио рам од бакра и полудрагог камења, који је украшава и до данас. Икона је посетила мноштво храмова и парохија и Господ је пројавио много чуда кроз њу.

    nikolamiro5

     

    Испричаћу вам о некима од њих:

    Један мој парохијанин ме је позвао увече и казао да му се обратила једна страдалница, која је недавно сахранила сестру и преузела њеног сина да га васпитава, и да она жели да види икону и да се помаже од ње, јер преживљава врло тешко време. Та жена и мој парохијанин су ме сусрели пред црквом и заједно смо ушли. Како смо ушли, жена је заплакала и рекла да није била у цркви одавно. Ставио сам је пред икону и она је стајала и гледала на њу врло дуго, не престајући да рида. Кроз неко време сам је помазао миром од иконе, молећи се да јој Бог помогне молитвама свт. Николаја.

    Она ми је објаснила да је добила старатељство над сестрићем али је била болесна од рака и мислила само о томе да проживи још неколико година јер је детету тада било само седам година. Њој су већ удаљили обе дојке и примала је хемотерапију због рака који је продужавао да се развија у њој. Ја сам је утешио тиме да све долази од Бога, између осталог и исцељења. Пред растанком сам јој дао мали комадић вате са миром и рекао јој да се помазује у име Оца и Сина и Светог Духа и да моли да се на њој испуни Божја воља.

    Око две недеље после тога, мој парохијанин ме назвао и рекао да су ону жену позвали из државе Охајо, где је живела, да прими нови курс хемотерапије, али да су по доласку њеном у болницу, лекари установили да је рак постпуно нестао из њеног тела. Лекари су били толико поражени тиме, да су је задржали у болници у току дана, да би посматрали. Пошто ништа нису нашли, саопштили су јој да је здрава. То је било пре око пола године и до сада нема никакве симптоме рака. По њеним речима, она благодари Богу сваки дан за то чудесно исцељење.

    У време посете манастиру из кога је она дошла, пришао је један човек и рекао да је хтео да узме миро за своју жену која је боловала од рака много година а последњих дана није могла ни да устане са постеље. Ја сам га помазао и дао му миро и фотографију св. Николаја за његову жену. Он ми је рекао да је она изгубила своју веру одавно, што је њега мучило. Ја сам га замолио да јој објасни то што је видео и да је помаже у име Свете Тројице, молећи за заступништво нашег светитеља.

    Кроз око недељу дана су ме позвали из манастира да би ми саопштили о позиву тог човека, који је испричао да када је дошао кући, уашо је у собу да би дао жени фотографију и миро. Али и пре него што је он успео да јој било шта објасни, она је узела слику св. Николаја и са плачем је прислонила на своје груди.

    Следећег дана, човек се пробудио и ушао у собу, очекујући да види жену како немоћно лежи на постељи, али ње тамо није било. Он је прошао кроз целу кућу и нашао је како спрема доручак. Рекла је да се осећа добро и после лекарског прегледа, саопштили су јој да је рак напустио њено тело. После неког времена, ја сам се срео са том женом, изгледала је веома срећно и здраво, блеагодарећи Богу за његову милост.

     

    nikolamiro

     

    Једном ме је мој парохијанин питао да ли може да узме неколико вата са миром за своју другарицу која је страдала од страсти алкохолизма и пила је неколико флаша жестоког пића дневно. Да сам му их, објаснивши му како се користе.

    Страдалница је била помазана и од тог тренутка до данас, њена страст је напустила. Она је била врло благодарна за своје ослобођење из греховног ропства и предложила ми помоћ у благоустројењу храма – замени 50-то годишњег пода. Рекао сам јој да није обавезна да то ради али се она није сложила и њеном помоћу је у цркви био установљен нов дрвени под.

    Многи људи били су исцељени од болести кроз ојачање своје вере… Ја сам се увек трудио да им свима напомињем, да све то долази од Бога, као и уопште све што се догађа са нама…

     

    nikolamiro8

     

    nikolamiro7

     

    Молбе за свето миро можете да пошаљете о. Илији, који је јако болестан и одговара на молбе колико може. Осим молбе, можете послати и ваша имена, ако хоћете да се она читају у молитви пред светом иконом.

    Мисија Светог Николаја

    Протојереј Илија Варнке

    6433 Брукс ул.

    Лас-Вегас NV 89108

    702/789-0427

    702/927-7730

    frelias@delja.net

    Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

    ">

    Ако хоћете да помогнете тој мисији за слање светог мира верујућима по целом свету, можете да да шаљете прилоге на адресу:

    St. Nicholas Icon Fund

    PO Box 571915

    Las Vegas, NV 89157

     

    Саставлено по материалима:

    http://remnantrocor.blogspot.com/

    http://rocorrefugeesreadmore.blogspot.com/

    http://rpczmoskva.org.ru/prixodskaya-zhizn/mirotochivaya-ikona-svt-nikolaya.html

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:06:30 CEST

    Ђакон Владимир Василик: „Тата то је он!“ - Једно савремено чудо Светог Николе

    Ову причу је са мном, својевремено, поделио јеромонах Теофилакт (Бељанин), који се подвизавао у Псковско-Печерском манастиру. Касније је издат и његов зборник под насловом „Ово се десило у наше време“, у који је уврштена ова прича.

    Догодило се то 70-их година прошлог века. Једна совјетска фамилија бучно је славила рођендан оца породице. Све је текло по правилу – уз гозбу, здравице и пиће. На врхунцу весеља сви су заборавили на петогодишњег сина слављеника. Он је трчао око гостију, пузао под столом и одједном се обрео на балкону, без знања својих родитеља. У питању је био осми спрат.

    У једном тренутку укућани су схватили да дечак није у дневној соби. Тражили су га, али њега ни од корова. Није ни у спаваћој соби, ни у кухињи, ни купатилу. Врата су закључана, није могао да изађе из стана. У тај час, родитељи су приметили широм отворена врата од терасе и потрчали ка њима. Нема га ни тамо! Отац је, ужаснут, погледао преко ограде, очекујући да ће видети беживотно тело свог сина на асфалту. А гле! Он се спокојно и весело игра на травњаку испред зграде. Његов отац, од страха, није могао ни да сачека лифт и хитро се спустио низ степенице, искочио на улицу и загрлио свог сина, уз речи:

    – Саша, како си доспео овде?

    – Тата, обећај ми да се нећеш наљутити?

    – Нећу, сине.

    – Било ми је досадно и отишао сам на терасу. Гледао сам доле, а тамо је јако занимљиво. Превише сам се нагао и просто полетео доле. Али док сам летео, у наручје ме је узео један дека.

    – Који дека? Ено га твој дека горе у стану, са нама.

    – Ово је био други дека. Био је јако леп, са кратком седом брадом. Обучен, као људи из цркве. Он ме је донео на травњак и нестао.

    Отац није знао шта да мисли. Његом материјалистички ум, просто није могао да појми шта се десило. То је против свих закона физике, на крају крајева и против силе земљине теже. Али његов син је пред њим, жив и здрав. И није могао да прође кроз закључана врата! То се исто коси са свим научним законима.

    Цела породица је одахнула када је отац донео Сашу кући и узео га у крило. Наједном му се син обратио:

    – Тата, свхатио сам одакле знам оног деку.

    Отац испрва није разумео о чему се ради.

    – Ког деку?

    – Како ког? Па, оног што ме је спасао.

    Саша је узео тату за руку и повео га у бакину собу. Тамо се он успео на столицу и прстом показао на стару породичну икону Светог Николе.

    – Тата то је он!

    С руског: Александар Ђокић

    Извор: "Православие.ру"

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:09:31 CEST

    http://republika.mk/766010

    Се помолила пред чудотворната икона во Трубарево и оздравела

    Скопје 24.04.20

    Мироточивата икона во црквата “Свети Ѓорѓија Победоносец” почна да прави чуда! Ова го потврдуваат членовите на црковниот одбор и старешината на храмот, отец Бобан Богдановски кои раскажуваат дека благодатот од молитвите пред иконата ја почувствувала една повозрасна скопјанка, на која, по цели десет години и исчезнале болките во нозете.

    – Можеби звучи неверојатно, но една верничка која слушнала за мироточењето на иконата во нашата црква, дојде, се помоли пред иконата, потоа ме праша дали имаме крстена вода. Јас и го покажав садот, си пушти од водата и ме праша: отец, водата е газирана!? Јас и одговорив дека само е светена вода и толку…Но, истата верничка, следниот ден повторно дојде во нашата црква, се заблагодари пред иконата и ме прегрна мене и одборниците. Рече: „Оче, верувале или не, болката во нозете која ја имам цела деценија и која ми го отежнуваше движењето, ми помина”. И еве оттогаш има повеќе од две недели, неколку пати доаѓа, ни раскажа отец Бобан.

    Тој, веднаш потоа појаснува дека Бог, всушност, го дарува чудото за да не направи силни во верата.

    – Чудото, за оној кој верува не е толку потребно. Чудата кои Бог на директен или индиректен начин секојдневно ни ги праќа, служат за нас кои веруваме уште повеќе да ја засилиме верата во него, тие се духовна радост. И за оние кои се скептични и се сомневаат, што за жал е дел од човековата природа која живее без Бога, ваквите чуда се доказ дека Бог навистина постои. Сами гледате какви коментари има на социјалните мрежи, вели нашиот домаќин.

    crkva ikona bogorodica trubarevo 2

    Додека го правевме разговорот, голем број верници влегуваа и излегуваа од црквата. Не им пречеше што десетина жени генерално ја чистеа и внатрешноста на храмот и дворот.

    – Традиционално, секоја среда пред Велигден доаѓаат вернички од селото и околината и пред големиот празник генерално чистат. Голема радост ни е веста дека за Ѓурѓовден ќе не посети и неговото блаженство, македонскиот архиепископ, г.г. Стефан, вели Ристо Сетинов, член на црковниот одбор. Со радост ни раскажа дека пресвета Богородица со мироточењето им донела голем број верници во црквата и тоа не само од околината на Скопје туку од цела Македонија, па дури и од соседна Србија.

    На иконата се уште има траги од мирото, а ако се допре со челото, навистина има специфичен мирис.

    – Чудо е, навистина. Кога тргнав кон иконата како да одев по латици, а кога застанав простум … не знам, чувството е преубаво, неописливо. Треба да сме среќни што Бог се уште не удостојува со чуда, во ова време на живот во грев. Сега се чувствувам дека имам енергија за да го прегрнам цел свет. Господ на помош да е на сите! – вели Катерина Грозданова, која заедно со нејзиниот сопруг ја сретнавме во црквата.

    Мироточењето на иконата беше забележено на 10. овој месец на неделната литургија кога присутните забележале капки налик на вода на самата икона, а по извесно време целата икона била оросена. Свештеници и теолози на МПЦ, но и лично г.г. Стефан потврдија дека станува збор за „мироточење на иконата”, процес кој во црквата се нарекува чудо и кој често се случува во црквите. (Е.А.)

    Богородица се појави и на столетната црница?!

    crkva ikona bogorodica trubarevo 3

    На стеблото на столетната црница, која се наоѓа во дворот на левата страна од влезот во црквата „Свети Георгиј Победоносец” во Трубарево, деновиве се појавила и силуета која верниците ги потсетува на пресвета Богородица.

    – Стеблото едноставно распука и деновиве, кога излегував од црквата, погледот просто ми го привлече силуетата. Ја прашав и сестра ми, потоа и комшивката на што и личи, и двете ми потврдија дека тоа е силуетата на мајката Божја, ни рече една од верничките кои го чистеа храмот. Она за што дознавме и од другите верници кои ги затекнавме во црквата, ниту свештеникот ниту пак членовите на одборот не сакаа да го коментираат.

    – Ќе повторам: вербата во Бога е најважна. Денеска е такво времето, гледате, како што вели Евангелието, брат против брат се свртува. Овие се такви денови и можеби Бог сака да ни покаже дека Богородица е во сите нас и дека треба да живееме во братољубие, во љубов, затоа што христијанската вера е тоа. Да не правиме голема помпа од тоа, вели отец Бобан.

    Свето миро за заштита на домот

    crkva ikona bogorodica trubarevo 4

    Откако почна да митроточи храмот „Свети Георгиј Победоносец” во Трубарево, верници од сите краеви доаѓаат да го видат чудото и да се помолат пред мироточивата икона. Некои доаѓаат за среќа, некој затоа што има мака или некоја потреба. Оставаат пари, масло и ја даруваат.
    Потоа земаат од памучињата со свето миро.

    – Со благослов од архиепископот, иконата ја пребришуваме со тие памучиња и им ги делиме на верници, пред се за заштита и за благослов. Се чуваат во кесичка, на чисто место, така како што се завиткани. Не смее мирото да се допира со раце, за да не се осквернави. На тој начин мајка Богородица го чува домот и семејството, ни појасни отец Бобан.

    Извор: Вечер

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:14:40 CEST

    Чудо на Ѓурѓовден: Слепо момче го измило лицето со вода од извор и прогледало

     

    Точно на Свети Ѓорѓи, Бекира Леврин од Љубљана го однела својот слеп син Ирнес (9) на изворот Ибрет (чудо) во Босна и Херцеговина.

    Таа му го измила лицето со вода од изворот, а за големо чудо тој прогледал.

    Детето почнало да плаче и ја прашало мајка си што прават сите тие луѓе околу него. Таа пак поради голем шок се онесвестила.

    -Го носев тука и минатата година за да го измие лицето, бидејќи цврсто верував дека оваа вода ќе го излекува, но Ирнес не сакаше да излезе од автомобилот. Беше слеп, а сега може да гледа! Нема да кажам дека легендата се оствари, но јас цврсто верувам во ова чудо од Бог. Немојте да го дарувате со пари, дајте му ги на некој што му се потрбни како благодарност до Бога – низ солзи им говорела на присутните пресреќната мајка.

    Сведоци на ова чудо биле повеќе од стотина луѓе, кои и помогнале на Бекира да се освести и смири, а детето го дарувале со пари.

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:19:47 CEST

    Grace of Geron Serapion Light appeared on the video when he blessed the people with Holy Water (Greece).


    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:20:39 CEST

    Two catholics from New Mexico, USA, husband and wife, wanted to become Orthodox Christians. They went to a Church and the priest told them that Orthodox Baptism is done by three immersions or just by reading exorcisms and Chrismation. The wife chose the standard baptism (the three times immersion) and her soul became white (clean) and glowing like an angel. This was captured on camera.

    Remember that the camera will always capture what eyes cannot see. She appeared normal to the others, but different in the camera's spectrum.


    [Image: miracle1.jpg]
    [Image: miracle2.jpg]
    [Image: miracle3.jpg]
    [Image: miracle4.jpg]

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:21:48 CEST

    Dried and dead branches produce beautiful white flowers inside an icon portraying Mary & Jesus Christ in an Orthodox Church.


    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:25:01 CEST

    https://iconreader.files.wordpress.com/2014/03/russian-icons.jpg?w=640&h=289

    “Announcing the disaster? Icons of Ukraine and Russia are crying!”That’s the headline in a Polish news portal called Fronda.pl.

    “God warns us against a giant cataclysm that could begin in Russia and Ukraine?” this news commentary ponders. “It is not excluded.”
    And so it is something for us all to consider, whether or not the crisis immediately becomes a full-blown one.
    “In both countries, in a dozen monasteries, icons began to cry,” claims the publication. “In the Orthodox tradition (yes indeed, as in the West, where the weeping statues portend serious events) it is a clear sign from above, which is a call to the people to repentance and warning of approaching difficult times.
    “Icons are now crying among others in Rostov-on-Don, Odessa, Rivne (also known as Rovno), and Novokuznetsk. Earlier and similar phenomenon in Russia and Ukraine took place before the October Revolution and the fall of the tsarist regime, and just before the collapse of the Soviet Union,” concludes the report, for our reckoning.





    Source: Site 1

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:25:59 CEST

    Elder Joseph of Vatopaidi (greek orthodox monk & saint) gave us with his prophecies what is coming in the next future. He smiled after 45 minutes after his death. The Greek holy elder died on 2009 in Mount Athos in Greece.

    [Image: _joseph_vatopedi_smiling_monk.jpg]

    http://www.diakonima.gr/wp-content/uploads/2009/07/dsc_09821.jpg

    http://www.diakonima.gr/wp-content/uploads/2009/07/dsc_09891.jpg

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:27:15 CEST





    The habitant of the city Sharya, Russia, became a witness of the strange phenomenon: in the sky right above his house he had seen a glowing cross. Vladimir Rostovcev had shooted this video on his camera.

    Early in the morning he was going to the job, but he had found out he couldn`t start up an engine of his car.

    At this moment his attention was attracted by the incredible sight... A cross was hunging in the middle of the air a few minutes. Then it had dissolved.

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:28:18 CEST

    Saint Theodora is one of the living miracles in Greece. On the roof of the small church of Saint Theodora seventeen bigger and smaller trees (holm-oaks, maples and other) have grown in an impressive way embracing and supporting the temple. Their roots are invisible both on the outside and in the inside of the church. Perhaps they run through the stone-built walls and constitute a miracle of nature, perhaps, a devine hand has woven and maintained their clustering.


    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:34:58 CEST

    Jesus Christ appeared in the water during a baptism.

    [Image: 57.jpg] 

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:35:37 CEST

    Miracle in the Chalice - Divine Liturgy Photograph

    https://lh6.googleusercontent.com/-UZmIS1GOxxM/T998H3yDbfI/AAAAAAAAZYE/zPO-zVoLDAU/s640/Foto-liturghie-arhiereasca-lumina-potirului.jpg

    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:36:00 CEST

    Holy Land's Miracle: the River Jordan Reversed its Flow!

    The video shows the Miracle, which took place in the Holy River Jordan on the day before Epiphany Day in 2006, during the Blessing of the waters.


    • 212 постови
    03 јуни 2017 15:36:29 CEST

    THE ONLY CHURCH OPEN IN CHERNOBYL ZONE SHOWS THE MINIMUM RADIATION LEVEL

    http://www2.pravoslavie.ru/sas/image/100405/40551.b.jpg?0.12705734536986135

    Over the entire twenty-five years since the Chernobyl nuclear plant accident, radiation levels in the area of St. Elijah Church, the only church operating in the exclusion zone, was well below levels across the zone, Chernobyl disaster liquidators state.
    "Even during the most difficult days of 1986, the area around the St. Elijah Church was clean (from radiation - IF), not to mention that the church itself was also clean," president of the Ukrainian Chernobyl Union Yury Andreyev said in a Kiev-Moscow video conference on Wednesday.

    Now, the territory adjacent to the church has a background level of 6 microroentgen per hour compared with 18 in Kiev.

    Andreyev also said many disaster liquidators are former atheists. "We came to believe later, after observing such developments which could be explained only by God's will," he says.

    In particular, according to him, a few seconds after the explosion in the fourth unit of the Chernobyl PP, the cloud containing uranium particles started moving in the direction of Pripyat, a city located about 1,800 meters from the plant. There was a pine-tree on its way (it is featured on a well-known icon Chernobyl's Savior.)

    "The cloud stopped short of this pine, divided into two parts by some unknown cause, and continued moving to the left and right sides of the city, instead of covering its residential areas. The radiation level in contamination areas was four or five roentgen per hour, and the city showed only half a milliroentgen," Andreyev said.


    Source: http://www.pravoslavie.ru/english/46090.htm